Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када смо тек почели да се упознајемо?
Киша је тада данима непрестано падала,
а ти си ме увек у оним вратима чекала.

 

 

Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када су удари грома и светлости муње,
понекад и непогоде, биле тада честе појаве!
А можда је све то само због летњег доба године?

 

 

Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када смо се први пут пољубили?
Било је то испод једне старе равничарске куће,
где украсни цветови Перуна
красе место изнад прозора таванице.
А можда је све то без неког посебног разлога?

 

Сећаш ли се драга
сад, када су прошли тмурни дани,
како наша љубав, сваког часа све више расте и јача?
Баш као листови цвета Перунике, које смо заједничким снагама
у нашој башти посадили.
Или је можда све ово случајно,
или и на овај начин, наши Богови,
спајају две, некада давно, растављене душе?
Ми то не можемо знати…