Перун је словенски бог грома и неба. Сварог је такође бог неба, али ова његова функција није идентична функцији Перуна. Сварог се пре схвата као бог васељене и бог духовног, нематеријалног неба у коме бораве мртви. Можемо рећи да Сварог влада вишим небом, док Перун влада нижим, односно, Сварог влада васељеном, а Перун атмосфером. Перун је један од најмоћнијих богова Словена. Он представља рушитеља, будући да је он бог временских и природних непогода. Перун је члан највећег и најјачег словенског тројства (триглава) заједно са Сварогом и Световидом. Теорија о триглаву као концепту, а не као божанству вероватно је новијег датума, међутим, ми ћемо је узети у обзир при анализи Перуна. Перун се на многим местима спомиње и као Сварогов и Велесов брат.

Перун кажњава кривоклетнике, као и све људе који су зли. Везан је за правду као и свако божанство које је повезано са планетарном сфером Јупитера. Перун кажњава зле и непослушне затварајући им небеске двери. Кривоклетство кажњава још за живота кривоклетника, а у извршавању казне најчешће употребљава муње. У многим списима из раног средњег века (Несторова хроника, Сборник Паисијев, Софyскиј Собор), па чак и у уговорима о миру, Словени су се заклињали на поштовање уговора управо Перуну. Перун би тако требало да казни и прокуне сваког ко би прекршио оно што је договорено.
У хришћанским забелешкама из раног средњег века Перун се најчешће помиње, а често и сатанизује. Ово указује на то колико је чврсто био укорењен Перунов култ код Словена. О посвећености Перуну указује и чињеница да, до данас, многи топоними и биљке носе Перуново име (Перунов врх и Перунова обала у Русији, Перуња вес у Словенији, планина Перин у Бугарској цвет перуника итд.). И дан-данас постоје изреке и клетве на неким словенским језицима које саџе Перуново име. До ђавола се на словачком може рећи До Парома, где Паром управо представља Перуна. На пољском реч пиорун значи гром. Код балтичких Словена четвртак се звао перендан итд.

Име Перун је настало од суфикса -ун или -уњ (-унь), што означава вршиоца неке радње, и корена пер који значи ударати, разбити. Дакле Перун засигурно указује на ударача, разбијача, громовника, а такође и на бога уништитеља и разоритеља. Зато му је и приписан утицај на природне непогоде.

Легенде говоре да је, када се Перун у својој кочији возио по небу, грмело од клопарања точкова. Перун је на киповима представљан као јак мушкарац са брадом. Делови одеће говоре да се ради о ратнику у оклопу, што је случај са већином словенских богова. Постоје представе Перуна са каменим маљем у руци којим гађа и претвара у камен све чега се дотакне. Такође, постоје представе Перуна са луком, који се некад поистовећивао са дугом, а кад би њиме гађао, стреле би се претварале у муње. У Перуновом власништву биле су и златне јабуке. На ово указују неке народне песме:

… Те извади три јабуке златне
И баци их небу у висине…
…Три муње од неба пукоше
Једна гађа два дјевера млада,
Друга гађа пашу на дорину,
Трећа гађа свата шест стотина,
Не утече ока за свједока,
Ни да каже, како погибоше.

Неке легенде говоре о Перуновом сукобу са Велесом. Наводно, Велес је украо Перуну жене, људе и стоку. Велес је покушавао да се сакрије, али Перун га је, разбивши камен иза ког се овај крио, пронашао и победио. Ова белоруска прича даље говори да је Велес након тога морао да остане на земљи. Једна друга легенда говори и о томе да је на Перуновој свадби са Додолом, богињим киша, Велес издвојио Додолу и изјавио јој љубав. Након тога, у сукобу са Перуном био је поражен и протеран на земљу да би на крају нашао своје место у доњем свету.

Перун је такође био повезан са ватром и ватреним животињама. Његова животиња била је ватрени петао, који је нека врста словенског Феникса. Његове животиње биле су и змајеви. Перунови обреди били су везани за ватру. Поред идола је горела вечна ватра, која није смела ни у ком случају да буде угашена, иначе би настрадала цела послуга у храму. (сличан обичај постојао је и у старој Грчкој, у храму Хестије као и у Риму, у храму Весте).

Перун је био и борац против суша. Једна теорија говори да је он имао утицаја на кишу, а друга да је на кишу утицај имала Додола, Перунова жена. Било како било, он је сигурно по том питању могао да учини много.
Певане су песме:

Да зароси ситна роса,
ој дудула мили Боже!
Ој Илија дај Боже дај!
Ој Илија мој Перуне!
Дај Боже дај, дај Илија дај!
(Рефрен додолске песме из околине Гњилана)

Што се тиче биљака, храст је био неодвојиво везан за Перуна. Ова чињеница поново говори о Перуну као јупитеријанском божанству, јер сви богови који су имали карактеристике Јупитера били су везни за храст (Зевс, Тор итд.). Код Срба се једна врста храста и данас зове грм, а ово име настало је од речи грмети. Дакле, очигледно је да је грм био посвећен грому, односно Перуну. Од других биљака ту су перуника, жалфија, коприва, јабука и чуваркућа.

Перунове животиње биле су дивојарац и говече зубр или зубор. Кад нису имали храмове, Словени су се Перуну молили у гајевима, требиштима и испод храстова.
Након доласка хришћанства улогу Перуна преузима свети Илија. У народној традицији Перун је остао, као и приче о њему, с тим што су многе примиле облик прича о светом Илији, док су друге такође морале да промене име главног јунака. Црква је сатанизовала Перуна, вероватно због његовог јаког култа и великог утицаја на животе људи. О томе говори Новгородска хроника:
Год. 6497 (989) покрсти се Владимир. Владика Аћим дође у Новгород, и разори све жртвенике (требишта), обори Перуна, и нареди да се баци у Волхову; и вукоше га по блату тукући га бичем и штаповима; један зао дух уђе у Перуна, и почне кукати: ‘Ох мене несрећнога! Ја сам пао у немилостиве руке’. И он пређе преко великог моста, баци своју батину на мост, те се још и данас лудаци ударају том батином, да учине задовољство злим дусима. Затим нареди, да га (Перуна) нико не прими, и један становник са Пидбе оде ујутру на обалу реке у часу, кад Перун приспе до обале, одгурну га једном притком: ,Доста си довде јео и пио, мали мој Перуне, продужи и даље пловити’! И сатански предмет ишчезе.
Упркос покушајима да се Перун потпуно уништи, његово име је остало. Штавише, Перун је један од најпознатијих и највише помињаних словенских богова.

Никола Милошевић

http://www.starisloveni.com/