У већини словенских језика и дијалеката, назив овога дана потиче од израза са значењем „не радити, не делати“.

По српским веровањима, свака недеља je „мали Ускрс“ (Нед. ГОС: 166). Заједно са средом, суботом, а у неким језицима и петком, чини серију „женских“ дана; додељена joj je женска симболика и персонификована je ликом св. Недеље. Посебна блискост недеље и петка објашњава се хришћанским мотивом који повезује дан смрти и дан васкрсавања из мртвих. Уп. срп. „Св. Петка je Недељина мајка“.

У недељу су одлазили у цркву, на света места, изворе, дрвеће, камење; сматрали су да je тај дан посебно повољан за магијске начине лечења, предсказивања итд.

Свуда je важила забрана привредних и домаћих радова у недељу, која обично ступа на снагу још у суботу, a престаје тек у понедељак по изласку сунца.

У српској средњовековној поуци садржана je и забрана кројења одеће у недељу: „Аште в недељу скројиши, не буде ли среће и с великом их бригом и страстију издреши“ (Радојчић Ђ. Сп., Развојни лук српске књижевности, Нови Сад, 1962:213).

У Црној Гори су, чак, избегавали и да удену конац у иглу недељом, да не би искварили вид.

Истовремено, у недељу није забрањивано чак ни обављање неких ритуалних и симболичких облика радњи, на пример, прво орање, сетва, прво истеривање стоке на пашу, полагање темеља за градњу нове куће, итд. Није забрањиван такође ни рад у корист оних којима je то потребно – удовица, сирочади, болесника (моба итд). Није сматран грехом ни изнуђени, неопходан рад за спашавање летине, стоке, итд.

Украјинци из околине Полтаве су настојали да управо у недеља насаде квочку на jaja;

Лужички Срби су сматрали да je у недељу „добро одлучити теле од вимена“.

Позитивна оцена недеље одражена je у веровањима о срећној судбини оних који су рођени тог дана: они ће бити срећни и дуговечни (луж., пол,.).

У Пољској су сматрали да човек рођен у недељу (niedzielak) поседује дар да види умрле и комуницира с њима. Међутим, у околини Холма су сматрали да, у складу са етимологијом, такви људи бивају лењи. Срби их такође сматрају лошим радницима.

 По буг. представама, рођени у недељу морају волети читање, постаће учитељи или попови.

 

Извод из текста – Светлана Михајловна Толстој: ДАНИ У НЕДЕЉИ*

Извор www.svevlad.org.rs/narodni_zivot.html