1. И видео сам јарку светлост која која је потицала из центра Храма Небеског. Видео сам да је долазила из пролаза који се час смањивао, час увећавао, и та светлост је осветљавала цео Свет. У тој светлости видео сам Оца Небеског. Он и јесте био светлост. И Отац ме је позивао унутар светлости, а све што се дешавало видео сам душом, видео сам духом,.
2. Видео сам такође велики број људи. Било их је толико много да су на неким местима где су се сучељавали морали да се заустављају, и ја сам слушао речи које су они изговарали; а где је Бог ? Где је Он ? Неки су говорили друкчије: постоји ли Он? И ко Га је од нас видео ? Људи који су се распитивали о Богу затварали су очи, а душом дотицали једни друге, задајући једна иста питања. То ме је зачудило, јер многи људи који су реално на Земљи, служе томе, говоре о томе, мисле о томе, и веома се дуго налазе у томе.

Гледао сам право и пред собом видео Творца, Творца свега. И видео сам Његово спокојство.

3. Пошао сам Оцу Небеском у светлости коју он даје сваком човеку. Неки људи су ме заустављали и питали куда идем. Ја сам им говорио о Оцу Небеском, о путу који је ту, који је у њиховој души, и они су се са мном саглашавали. Али када сам ишао даље према Оцу видео сам и чуо да су многи који су ме питали о путу, светлости, Богу – настављали да говоре међу собом питајући: а где је Бог ?

Сваки човек од свих људи налази се један поред другог и поред Бога. Многи од тих људи приближили су Му се својим делима. А многи не виде чак ни оно што је у њима самима, не виде оно што је около, не виде ко је све створио.

4. Ушао сам унутра и почео да видим да на нивоу душе светлост Оца Небеског преводим у знање и разумевање. Видео сам Књигу, видео сам је отворену, веома јасно сам видео текст и речи, па и свако слово у Књизи. Али погледао сам Оца и рекох: Оче, ја знам да си ти Творац свега, свега што је свугде, било куда да би неко од нас погледао, или пошао, или погледао и пошао, и помислио као што је у Књизи приказано, јер у Књизи постоји глобално знање о свему. Али ту књигу си створио Ти. И ја сам уз твоју дозволу дошао теби по знање, и желео бих да будем с Тобом, као и са сваким човеком. И ја почињем да разумем и видим да је то тако уствари. И то је реалност, и то је реално.
5. И рече Отац: схвати, сине мој, речи моје и мој пут којим идеш. Човек који пролази пут спасен је као личност. Онда су спасени и сви: и он, човек може да покаже пут и да пружа знање. Спасени су сви, али свако од свих пролази персонални пут – само тако је он оснажен на свом путу у знање за све и у вери. Ја ћу наставити – рече Отац.

И захвалих ја Оцу Небском за знање које Он даје сваком човеку.

И рече Отац: сине мој, на месту где се ми сада налазимо мења се и ствара Свет, одлуке се реализују тренутно и реално, имајући глобалну макроструктуру. Ма куда пошао, ма где погледао – знања ће глобално порасти.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића