Ноћу за пунога Месеца, уз хук сова и зрикање зрикаваца, на пропланку ветрова, вилењак са звезданом лиром свира и пева у врховима високих јасика што се њишу и повијају на ноћноме дашку.

Привучене чаролијском песмом и свирком вилењака са звезданом лиром, горске и језерске виле, све лепша од лепше, излазе на пропланак ветрова подно високих јасика, и плешу у ритму сазвежђа и звезданих јата.

Вилинска лепота и красота исијава дивотну унутарњу светлост њихових божанских душа што озарује пропланак, високе јасике и околне вилинске гајеве подно вилинског горја.

У прозирним – плавим, зеленим и љубичастим – хаљинама, а пути вагре зреле месечине; лица умилног, преблагог и предивног; власи свиленкастих и ваздушастих – златних, србрних и пурпурних  – и дугих до танковитог им струка, виле све више надахњују, опчињавају и омамљују вилењака са звезданом лиром уводећи га неприметно у своје вилинске љубавне чаролије…

У праскозорје, у румен свит зоре, виђен је, на обали сребрног језера, вилењак са звезданом лиром како слатким и дубоким сном опијен почива на крилима горских и језерских вила…