У сенци зеленог бора самуј

Душа моја и будна сања  снове.

 

Сања велике реке међу стеновитим кањонима,

Зов дивљине,  ветрове што ливаде ломе,

Песме птица које обронци планина носе.

 

Тамо где ноћу звезде мирно сањају своје снове,

Где се ломе душе наше, и  лепота је нашла своје место.

 

Дрвећа као чувари велике земље,

Уточишта за све душе, што великом земљом ходе.

 

Такву земљу сањам, такву земљу искам,

Тамо желим да сву лепоту делим.