Ми смо, истовремено, присутни у свим упоредним – овостраним и оностраним световима.

Наш живот се одвија у свим световима, на свим ступњевима, у свим пространствима.

Свуда нас има, и, нема света, нема места у Васељени – где нас нема!

Ми сами себе лечимо, исцељујемо, васкрсавамо и вазда изнова рађамо.

Из највиших светова, са највиших ступњева припомажемо самима себи на нижим и најнижим ступњевима.

Када себе посматрамо у вишим световима, а из нижих и најнижих светова, ми тада себе видимо као богове своје.

Наши богови које славимо – то смо ми сами у вишим и највишим световима.

Наши богови које славимо – то су само различне пројаве – различни аспекти – нашег бића, битија и суштаства.