ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Највеће истине и највеће мудрости нису у речима, већ с ону страну речи, негде дубоко у тишини и шутњи.

Кад год бих у разговору покушавао некоме да пренесем оне истине и мудрости до којих сам дошао, никада то нисам успевао.

Вазда бих остајао недоречен!

Само кроз поезију могу донекле да искажем – и то превасходно у песничким сликама и знамењима – све оно што носим, осећам и живим у дубинама свога бића, срца и суштаства.

02

Ми много више знамо, него што мислимо и верујемо да знамо.

Знамо, а не знамо да знамо!

Свако од нас много тога зна, а да није свестан да БАШ ТО зна.

Зато што знање није НЕШТО, већ НЕКО.

ЗНАЊЕ ЈЕ БИЋЕ.

Знање живи упоредо с нама и у нама.

Знање је наш крвни, генетски и светлосни запис.

Ми носимо у себи, и живимо, знања свих наших предака, а да целога живота својега не бивамо свесни тога: ДА ЗНАМО СВЕ ОНО ШТО СУ И НАШИ ПРЕЦИ ЗНАЛИ.

03

Сва она знања која смо целог живота учили, стицали, пабирчили и прихватали, морамо увек изнова, у свакоме трену, да проверавамо и преиспитујемо.

У садашњем тренутку вечности морају да се преиспитују, проверавају, редефинишу сва наша школска, књишка и животна знања, све наше научене или на животном путу стечене истине.

То сам данас осетио, и схватио, у једном трену, док сам разговарајући са својом унуком Ленком – која ће на јесен поћи у први разред – покушавао да јој разјасним каква је разлика између епске и лирске песме.

Сви ми знамо школску дефиницију, поделу и разврставање свеколиког песништва на епску и лирску поезију.

Но, да ли је баш све тако?!

Некада је тешко повући јасну границу између епског и лирског певања, зато што песнички стваралачки дух, сам по себи и сам собом, не дозвољава никакве границе, никаква јасна и строга разграничења.

Често се лирика (осећање) и епика (догађање) на неки чудесан и неразјашњив начин преплићу и прожимају, не само у усменом народном песништву, већ и у поезији знаменитих, самосвојних и самобитних, уметничких песника.

04

Мудрост је и кад знаш да ништа не знаш!

Мудрост је и када си, у свакоме трену, спреман да признаш, себи и ближњима, да ништа не знаш!