Драган Симовић: Тиховање и сневање на селу
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Ужарила и упекла Звезда Јарила Жарка.
Титра и трепери јара свуда уоколо.
Напољу нигде никога: ни човека, ни пса, ни мачке, ни птице…
Сви су се завукли у своје куће-земунице.
За овакве паклене врућине једини су спас ове банатске куће од набоја.
То су праве земунице.
Напољу је преко четрдесет ступњева, а унутра око двадесет и пет.
Испред поднева, сви се повлачимо у своје домове и тихујумо до пред вече.
И ја вам ово пишем из своје собе-земунице.
Бог благословио ове банатске неимаре који су умели овакве куће да саграде!
02
Од како су наступиле врућине, једва да нешто једем од чврсте хране.
Пијем сурутку помешану са сода-водом и лимунаду с медом; једем парадјаз, кисело млеко, млад сир, бели и мрки лук, а понекад на кришку ражаног хлеба намажем домаћи мед.
Тако се лети храним од када знам за себе.
Да, на овим пакленим врућинама, сурутка помешана с киселом или сода-водом јесте најбољи освежавајући и окрепљујући напитак, као и изврстан чистач и обновитељ јетре.
Овде, у суседном селу, има један Мађар, изврстан мајстор за справљење сода-воде, и он сваког другог петка прође кроз наше село и распродаје сода-воду.
Сода-вода коју справља овај искусни мајстор јесте попут оних освежавајућих напитака од пре пола века, као што су: кокта, кабеза, боза…
Е, да знате: ништа тако не гаси жеђ и не окрепљује као сурутка помешана са сода-водом овог мајстора.
03
Док ја тихујем и пишем овде на селу, Верица, уз Маркову помоћ, води и уређује Србски журнал.
Она је права Живина-Живанина првосвештеница и посвећеница.
Ради стрпљиво, марљиво, одговорно, самопрегорно и посвећенички.
Окупила је, видим, и доста нових даровитих сарадника, те наш блог, из дана у дан, бива све лепши, све сликовитији, све богатији.
Свака ти част, Верице, и благословена била!

