Има тренутака

кад осећам умор и од самог живота

 који тако дуго траје,

 од живота из свих својих минулих

и будућих животних токова,

 и кад немам снаге ни за шта,

чак ни за најобичније разговоре.

Волим још једино

 да сневам и шутим

у дубокој унутарњој тишини,

 и да ослушкујем

 откуцаје власитог срца

у језгру

неког далеког

 звезданог јата.