ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Седим у врту, зурим у звездано небо, слушам сове и зрикавце…

Живот је одавде до вечности, и натраг.

Све је живот, све је лепота, све је савршенство.

Љубав све повезује и прожима.

Љубав свему даје сврху и смисао.

Љубав је све што видимо и све што не видимо.

Сва бића, све светове, све васељене, сва пространства, гле! љубав повезује и прожима.

Живимо садашњи тренутак вечности, а садашњи тренутак вечности јесте тренутак свих тренутака.

Нема тренутка ни у прошлости ни у будућности који не стаје у садашњи тренутак.

Кад нисмо у садашњем тренутку, тада ни у животу нисмо.

Седим у врту и, зурим у звездано небо.

У мислима и сновима путујем звезданим небом: од звезде до звезде, од сазвежђа до сазвежђа…