Не напуштај снове своје

ни када јава их прекрије,

када сивило зацарује,

а срећа ретко се осмехује

 

 

Не напуштај снове своје

ни када други живот ти кроје;

Сваком трену додај дугине боје,

ведре мисли нека се роје

 

 

Не напуштај снове своје,

испуњење их очекује;

Надом нек’ ти срце бије,

љубав нека га помилује.