Познат у  народној традицији свих Словена, овај ритуал орођавања је највећу актуелност сачувао на Балкану. Братимљење, као веза уз посредство Бога, се сматра јачом и светијом него крвно сродство јер има божанску а не људску природу.

Оно настаје из разних побуда, да се обезбеди пријатељаство, због заштите и помоћи Бога, као и да болесници овим магијским чином оздраве. Сам ритуал братимљења је варирао у зависности од ситуације због које се врши али најпознатији је свакако онај у коме два друга која се братиме истим ножем пуштају себи крв, лизну један другом пуштену крв, изљубе се и зарекну на верност. Побратимство се могло склапати не само са људима него и са разним природним и натприродним бићима како би човек себе обезбедио од њихове природе.
Текст: Милош Костић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић – „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970
Светлана. М. Толстая – „Побратимство“, „Словенска митологија – енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001

Слика: Клятва тёмным огнём – Виктор Корольков

Извор- Српска родноверна жупа „Луг Велеса“