Степом галоп одјекује,
Црн се перчин над челом вије.
Сабља сјакти од одсјаја Сунца,
У грудима јуначко срце куца.

 

Козак, ратник, вук из степе,
Од погледа његова још многи стријепе.
На њему је тристо и једна рана љута,
За њим таласа се застава плава, и жута.

 

Јунак мрки, брка оштрог,
Проноси славу рода Свјатослављевог.
На коњу, у јуришу, брани родну груду,
Његовој борби у спомен, нека ми пјесме буду