ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Живети значи уживати.

Ко не уме да ужива, тај и не живи.

Али, уживати не значи ленствовати и дембелисати, како неосвешћени људи мисле.

Уживање је у стваралаштву, у стваралачком сневању и маштању.

Само слободан човек може и уме да ужива у свему, једнако у раду као и у не-раду.

Још сам у детињству схватио, да људи уопште не умеју да уживају, ни у чему.

Кад сам са двадесет година отишао на Запад, свуда сам видео пјано, бесловесно и затуцано робље око себе.

Они су од паразита и хазаро-рептила програмирани тако, да уопште не смеју ни да помишљају на уживање.

Ако ли се само на тренутак препусте уживању, одмах осећају грижњу савести.

Једино онај ко у младости успе да развије поетику уживања, уметност рада и не-рада, може да изиђе из лавиринта самсаре, из тамице улизуја и опсена, те да се узнесе на вишње ступњеве живота и живљења са сврхом и смислом.

Стваралачко, осмишљено и сневајуће уживање јесте Пут навише, Пут ка Извору Живота.