Владан Пантелић: Пут Срца


Два су пута човековог давања –
Први води преко срца други преко клинца
О човече! Пази како мислиш и дајеш!
Благо оном који чистим срцем даје
Јер свој тврди тунел ка Вишњем
Све више смера и дуби и шири
И сваки пут више угледава и открива
Светло унутарње царство Свевида

 

О човече! Пази како мислиш и дајеш!
Срцем ако дајеш срцем ти се враћа
Обогаћено – умилно и испуњавајуће
Из света Давања света нашег суштаства
Ако дајеш тврдосрцо – преко клинца
Враћа ти се назубљен и изгужван добитак
Баш онако како си мислио и дао
Огледало своје нико варати не може

 

Пази како мислиш и дајеш! О човече!
Ако срцем не дајеш немој ни давати!
Срцем дано у Дужицу се уписује
Затамњено око светлост избељује
Срцем дано у Дужицу се уписује
У тамној ноћи душе лампу упаљује
Срцем дано у Дужицу се уписује
И твоје СрцеВатра отвориће свака врата

 

Један коментар

  1. Драгана's avatar
    Драгана

    Дивота сушта!
    Много тога нам је дато у овој пјесми…, писано срцем ратника- заповједника, одапета без околишања, сигурно и самоувјерено и не маши…!
    Мени Владанове пјесме су често спој неспојивог, ево и сада, такав осјећај!
    Читајући га ја добијем онај дјетињи напад смјеха, осмјеха од ува до ува!
    Чак и када је наизглед строг, он је мајчински топао, врцав и надасве весео…
    Весео? Неко би можда додао, не знам, али ја га тако доживљавам…!

Постави коментар