Коментар Радмиле на ,,Вилењакова онострана поетика (7),, Драгана Симовића
О, Песниче…
зар нисмо дошли на овај свет
да се у сред његове таме
присетимо Лепоте и живимо је
дајући је несебично као Светлост
себи и свима с којима јесмо.
Патња и бол су неминовни,
ал ми и нисмо ни дошли
на годишњи одмор баш овде
у овом одсудном часу,
но да се уради посао
којег смо се прихватили
јер смо ВедСрби и ВедСрбкиње.
Мила Душо

