Коментар Радмиле на ,,Вилењакова онострана поетика (7),, Драгана Симовића


О, Песниче…

зар нисмо дошли на овај свет

да се у сред његове таме

присетимо Лепоте и живимо је

дајући је несебично као Светлост

себи и свима с којима јесмо.

 Патња и бол су неминовни,

ал ми и нисмо ни дошли

на годишњи одмор баш овде

у овом одсудном часу,

но да се уради посао

којег смо се прихватили

јер смо ВедСрби и ВедСрбкиње.

Мила Душо

 

Постави коментар