Владан Пантелић: С у р и ц а
Размишљам о Легињи
У Тијанији испод Орлове планине
На благој Ватри и Молитви
У златном котлићу умешане с медом
Кува врло ретке лековите травке
Mудрица Легиња наша безвремена маjчица
Јаке траве оком и шаком миловане
Срцем умољене потом убране
Даће мишицу јаку уморном јунаку
Вратиће младост мудрацу и радост
Тајновити еликсир – Сурица
Али пази на савете Мансанмане јуначе
Које ти беседи Легиња среброкоса мајчица
Попиј једну или две чашице
Вратиће ти снагу и младост у лице
Али не и трећу уништио би срећу
И постао сметена скитница лудица

