“Заклетва, за човека humanitas, за племенитог човека је управо један религиозан чин, односно чин у коме се манифестује божанска природа таквога човека или повезаност човека и богова те зато Римљани граде храм fides уз храм највишег бога, Јупитера. Зато се у заклетви позива божанство као сведок  те се и данас каже: “тако ми бога“, а што у оригиналном смислу гласи тако ми себе.

Оно што је речено, чини се не из страха од божје казне, “не из страха да би се у противном изазвао бес богова, јер тај страх и не постоји, већ ради поштовања правде и верности“, односно ради поштовања самог себе.“

Драгош Калајић   “Упориште“