Вило горска, краљице висине,
Заштитнице, заводнице,
Има ли мени веће милине
Но кад преда мном је твоје красно лице?

Признајем, волим те, је ли то срамота,
Што завољех тебе небескога кроја?
Спаси ме туге градскога живота,
И прими у горје, милост нек’ је твоја!