Моје племе, старо сјеме,
Бој је било, барјак вило.
Капу твоју гордо носим,
Корјенима се поносим.

 

Дурмиторе, горо јуначка,
Избјеже те турска пљачка,
Под тобом се вије оро,
Волим те силно, Црна Горо!

 

Нема више твојих горских вила,
Језерца ти пресушила.
Јоште који памјат чува
Чека нов бој да се закува.

 

Капа црна, а одозго црвена,
Над њом орловска крила раширена.
Памти турска кућа свака,
Памти јаде од Дробњака!