/Посвећено мом побратиму Нину Јевтићу/

 

Брате, роде, с’ набујале Дрине,
Побратиме, Србине,
Јада сто смо прошли скупа,
Јер за идеал глава није скупа.

Ђе си брате да запјевамо стару
Пјесму горску на горскоме олтару?
Служиш родини, не знам је л’ то добро
У ово вријеме курјачко, побро.

А некада смо дане и ноћи
Чинили све што је у нашој моћи
Да побједимо рептилску неман,
Ја још нијесам, а ти јеси спреман.

Спреман за војну, за солдачију,
Спреман да гинеш за мати Србију,
А ја ђе сам, у својим стиховима,
Био и остао чудноват свима.

Ближи се дан нове гериле,
Динарске птице већ су гњездо свиле,
Вријеме је, стари, за буну нову,
Да не гледамо више јад и бруку ову!