ИЗ ПОЕТИКЕ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

Усамљен је сваки пробуђени вилењак.

Пробуђени вилењак живи у свету спавача.

Овај свет и јесте свет спавача.

Многи ће преспавати еоне, на десетине и стотине инкарнација, животних токова.

Пре неки дан, пожали ми се Мирослав Бичанин из Суботице, да је усамљен.

И ја сам усамљен откад знам за себе.

Сви ви, пробуђени, којима се обраћам, зацело сте усамљени у својим срединама, у својему окружењу, баш као што сам и ја усамљен.

Самоћа је најлепше стање за сваког пробуђеног вилењака.

Једино у самоћи пробуђени вилењак јесте оно што јесте.

Никада нећете срести пробуђеног вилењака у руљи и гомили, у чопору и крду.

Пробуђени вилењак  – то је бели вук самотњак.

Кад сте пробуђени и у самоћи – тек тада сте повезани са свим светлим и духовним бићима из Вишњих светова.

Тек тада сте у свету вила и вилењака, богова и богиња.

Аура пробуђеног вилењака простире се на километре, на тисуће километара, а некада и до звезда.

Зато и живи у самоћи.

У самоћи се оплемењује душа, јача стваралачки дух, и шири поље свести и свесности.

Али, пробуђен и усамљен вилењак јесте најјачи вилењак, јачи од свих људи који су у маси, у гомили, у чопору и крду.