Владан Пантелић: З а г р л и Т в о р ц а


Опада сунчани гроздобер опада лишће

Ноћас је опао и у златну светлост се уздигао

Мој чистосрци кум Зоран из Зрењанина

 

 

Све слике нашег дубоког пријатељства

И заједничких медитација у овосвету

У трену су засијале у пуноћи моје свести

 

 

Посматрам делић Гаје у светлој Тијанији

Травке увело лишће и процвали маслачак

Овијени Лепотом Вечношћу и Безкрајем

 

 

Срећан ти Пут мој најдражи друже и куме!

Срећан ти почетак у свету тананих учења!

И срцем весело и снажно загрли Творца

Као што си увек грлио мене када би се срели!

 

  1. 09. 2016.

 

 

 

Постави коментар