Владан Пантелић: З а г р л и Т в о р ц а
Опада сунчани гроздобер опада лишће
Ноћас је опао и у златну светлост се уздигао
Мој чистосрци кум Зоран из Зрењанина
Све слике нашег дубоког пријатељства
И заједничких медитација у овосвету
У трену су засијале у пуноћи моје свести
Посматрам делић Гаје у светлој Тијанији
Травке увело лишће и процвали маслачак
Овијени Лепотом Вечношћу и Безкрајем
Срећан ти Пут мој најдражи друже и куме!
Срећан ти почетак у свету тананих учења!
И срцем весело и снажно загрли Творца
Као што си увек грлио мене када би се срели!
- 09. 2016.

