ИЗ ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ

 ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

(Милораду Максимовићу,

Вилењаку са звезданом лиром.)

 

 

Сви савремени европски и ини народи, настали од Звезданог Рода – од Белих Срба, Хиперборејаца и Аријеваца – изгубили су посве како генетски код тако и светлосни запис својих Божанских Предака.

Песнички речено, у свих тих народа крв је постала вода.

Нема више никаквог везивања, никаквог заједништва, никаквог братства и сестринства по крви.

И не само крв, већ је и душа Првобитних Аријеваца посве ишчилела у свих тих европских и иних народа.

Никакве разлике више нема између савремених Срба и било којег иног народа у Европи.

Међу Србима има доста оних који би најрадије посве уништили и затрли Бело Србство.

У самој Србији, превасходно у Београду и Новом Саду, све је више оних – назови Срба и Србкиња! – који су већи непријатељи Белога Србства од свих иних туђинаца и вековних душмана наших.

Пред нама се рађа ново братство и сестринство; не ни по крви ни по души, већ по духу, свести и суштаству.

Рађа се ново Звездано Братство и Сестринство Белих Срба и Белих Србкиња.

То је братство и сетринство које надилази и превазилази све оно што је везано за наша нижа тела, а повезује се преко највиших, духовних и божанских тела.

 

 

(У Великом Гају, у позни вечерњи час, 30. рујна 7526.)