Кад мојих стопала више не буде

у прашини пута овога,

и скела буде редовно пловила без мене,

кад будем купио и продао последњи пут,

и мојим одласцима на пијацу у зору

и враћању кући у сутоне буде дошао крај,

шта ако ме се не будеш сећала,

ако ме никада не будеш позвала

подижући поглед ка звездама.

 

Када прах буде прекрио струне мог инструмента,

и гуштери се по мом довратку буду верали,

када врт мој аскетско рухо одене

спреман за пустињу,

а коров закрили воду у мом бунару,

шта ако ме се не будеш сећала,

ако ме никада не будеш позвала

подижући поглед ка звездама.

 

Музика неће ћутати у флаути живота,

а сати ће тећи непрекидно брујећи.

Скеле ће бити пуне, као данас што су,

људи који желе на другу страну да пређу.

Говеда ће пасти, говедари ће се играти на ливадама.

А шта ако ме се не будеш сетила,

ако ме никад не будеш позвала

подижући поглед ка звездама.