У освите зоре кад се сунце буди

Плам светлости јарке иза горе јавља

Планински потоци према мору журе

Цветно поље после мрака, као да се чуди

Мирисе опојне са јутарњом росом справља

Безповратно теку задње ноћне уре.

 

Освит зоре буди надања у мени

Нову снагу даје за нови почетак

Задње мрачне сате преболео већ сам

С’ новим сунцем опет све се зазелени

Рађању је новом потребан свршетак

К’о што мрклу ноћ надомешта дан.

 

Песму што сам ево јутрос запевао

Размичућ’ облаке да допрем до сунца

Поленовим прахом разасута стаза

Спознах путе које нисам досад знао

На дно човек падне тек после врхунца

К’о што топло сунце прија после мраза.

 

15.20 х 04.06.2009.год