Верица Стојиљковић: Не задржавај ме


 

Не задржавај ме! Не! Непотребно је,…

Сама остајем ту,…  поред тебе

Да милујем ти лице  

Одложим мач,…  непотребан је…

Путовање што лечи све

нас очекује и води тамо где

слобода је извојевана…  од давнине

Срце пут препознаје а душа … спремна је!

 

Не задржавај ме! Не! Непотребно је,…

Сама вољом својом остајем поред тебе.

Толико је пут дуг, да не могу

Сам да путујеш…  пустити те!

Много врата треба отворити,

Поред много светова пролазити!

Уморићеш се  … неопрезан постати и

Негде се изгубити …

Нећу те самог да путујеш пустити!

 

Не задржавај ме! Не! Непотребно је,…

Сама остајем ту,  поред тебе.

Толико бих суза пролила  и

Мајку земљу бих ражалостила,

Птице ми не би певале…  јер

Знале би …  да их не бих чула…

Цвеће би у пупољцима застало,

Не бих га гледала и оно би туговало

И не би се расцвало… но би

Тако,  тек рођено…мрело!

Не задржавај ме! Не! Непотребно је,…

Сама вољом својом,

Јесам …  поред тебе!

Један коментар

  1. Ирена's avatar
    Ирена

    Прелепа песма…СОНАТА ДУШЕ…
    ЉУБАВ НИЈЕ МОРАЊЕ…ВЕЋ ЦВЕТАЊЕ И ПРОКЛИЈАВАЊЕ НАШЕГ СОБСТВА КРОЗ ДАВАЊЕ…

  2. Верица Стојиљковић's avatar
    Верица Стојиљковић

    Давање .давање….семена..семена …проклијавање…раст, раст …зелено… зелено…и цветање …цветање….вечно!
    Благодарим Ирена М.

Оставите одговор на Верица Стојиљковић Одустани од одговора