Умовање рађа препреке,

умовање именује све постојеће

али себе не налази у томе.

Ко га угледа одмах ће га именовати умом и рећи

ено „небо“, или ено „цвијет“,

или ено „биће“,

да, узалудно именовање

ако себе тај не види у њему.

Љубав,

себе видјети у свему,

а то јесте твоје Драгане потпуно испуњење.

Или,

љубав је апсолутна пуноћа.

Љубав не познаје именицу „празно“.

Ако те Мирослав види и именује те умом „Драган“

онда је Мирослав направио умну препреку између два бића.

Ако ме Драган угледа а не именује ме умом

а види себе у мени

онда је то потпуно испуњење.

Хвала!