Владан Пантелић: П л а в е п л о ч е М а н с а н м а н а О с т в а р е н о г


Један град, град свих градова, град небески, говори својим именом о себи, својој судбини, и судбини целокупног света, јер је сам с в е т и истинска слика Света. Тај белосушти, светлосушти град је чистилиште Света и биће нападан са свих страна од свих белосветских и црносветских сила. Они ће то радити вођени муклим инстиктом незнања, чија је суштина себичност, и снагом Закона привлачности. Мукли инстикт је пробуђен да би препознао и одао поштовање… Али није лако препознати! То може само биће чиста срца. Београд, такође, мора очистити себе, свој его, свој дроб (дроб-ега) враћањем на праискону веру која је тесно и директно повезана са Природом – видљивим изразом Бога , и са Богом – лично.

Постави коментар