ИЗ ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

Везу са својим боговима и богињама најлакше, најбрже и најбоље васпостављамо преко изворног ведсрбског језика.

Преко туђинског, а поготову преко душманског језика, ту везу, унутарњу и онострану везу, са својим боговима и богињама, никада васпоставити нећемо.

Зато што сваки језик, а у језику свака реч, има светлосни запис, светлосни код, богова и богиња који су стварали баш тај језик.

Ми поседујемо дар од Творца, а онда и преко богова и богиња, за учење свих језика, не само људских, већ и немуштих.

Можемо ми савладати многе језике; можемо ми на тим иним језицима да мислимо, размишљамо, пишемо и стварамо, али, једно никада нећемо моћи: да осећамо, да развијамо најдубља стваралачка осећања кроз своју душу свести – а душа свести (свесна и самосвесна душа) јесте бит и суштаство свих наших несвесних и неосвешћених душа – и, надасве, нећемо моћи преко језгра свесне душе да васпоставимо стваралачку и суштаствену везу са својим боговима и богињама.

Бели Срби (а и Беле Србкиње, наравно!) који су услед дугог боравка у туђини, међу туђинима, заборавили матерњи (а то је, у овоме времену свих времена, честа појава), изворни ведсрбски језик, раскинули су, а да тога ни свесни нису, суштаствену и битну везу са својим боговима и богињама.

Они ће узалуд покушавати да успоставе умну, интелектуалну везу преко туђинског језика, али та веза се никада неће низвести у њихову душу свести, неће се у њиховој души свести пројавити – где се и догађа битан преображај бића и суштаства, и где се развијају невидљива, онострана, духовна и божанска тела.

Песнички речено: ко заборави свој језик, заборавио је и своје богове, а потом и своје божанске претке.

Ја сам у младости сретао многе Србе и Србкиње у туђини који су Срби и Србкиње још само по физичком телу, по имену и презимену, по уму и интелекту, али им је – што мени бејаше веома тужно – ведсрбска, хиперборејска, аријевска стваралачка душа свести, посве зачамала и закржљала.

Они могу бити пословно, интелектуално и креативно (креативност је нижи ступањ стваралаштва у материјалном свету) веома успешни, али успешни само у спољашњем и спољном, материјалистичком, позитивистичком и интелектуалном смислу, док њихова бит, док њихово суштаство буквално преживљава, вегетира, у свим оностраним, духовним и божанским пространствима.

Ко мени не верује, нека сам истражује, испитује и проверава!

(На Истеру, 5. листопада/шумопада 7526.)