Синдром контраста
Стаклена чаша
Која прелива
Кап која
Црвено по белом
Мрља
Шири се
Опија
Мирише
Другчије
Дише
Нисмо исти
Иако наједном
Постојимо
Говоримо
Да се разумемо
Заправо само
Покушавамо
Не чујемо
Се од буке
Сопствених празнина
Ехо корака
Одзвања
Док руши се
Кула карата
Коју градимо
На трулим темељима
Овде ништа не почива
Нико не открива
Истинитост постојања
Само празна прича
Некад већа
Некад мања
Осећања
Наелектрисаних тела
Нагон
Потреба да добијемо
Одмах оно што тражимо
Глад за задовољењем
Потребе
Случајности
Дневне баналности
Животињски пориви
Други део
Божански предео
Стоји
У нама
Чека
Када ће кренути
Да дише
Развија себе
У нама
Процват
Љубави
Узвишеног плама
Где сваки додир
Има упориште
Емоција извориште
То је оно
Што из главе
Не иде
Већ из груди
Допире
Оно што раздваја
Човека
Од гомиле
Синдром контраста
Река се излила
Водом
Душе преплавила
Очистила
Умила
Креће се
Од темеља