Љубав је редак цвет тананих, нежних, воденастих и ваздушастих латица који не сме да дирне рука, већ само душа да текне.

Ако ли тај редак и нежан цвет додирне рука, намах ће свенути и усахнути.

Љубав је девет десетина сан, а само једна десетина јава, и будући сан, она ће вечно и живети у свету снова.

У младости, док још не имађах ово искуство, многе сам љубави своје – у  младалачкој брзоплетости, нестрпљивости, неосвешћености и себичности – убио додиром грубе руке.

Да сам онда знао ово што сада знам, летео бих на крилима љубави и до најудаљенијих звезданих јата!