Обојићу јутро неког дана

Праскозорје бршљаном затвара сутра

Паучина мрси косом

Плетенице октобру

 

 

Затварам капије рађања

Опет лаје керуша

Промајом стварања.

 

 

Чекам раскршће светова

У једном погледу

Задобих ране љубљеног

 

 

Пешчана олуја растерује време

Обрисе сећања призивам капима љубави

Покисла ми душа облачи

Кабаницу твојих уздаха

 

 

С тобом на пропланку сакупљам

Изгубљене додире

Ал авај нема ни музике ни клетве

Само су боје живота у двоје

Само су боје ма нек су твоје