Ономад се обрех у Црној Гори , на Цетињу…у часној кући Мартиновића, код последњег потомка те породице, код Вукице Мартиновић песникиње, чија прабаба Анђелија роди стрица Његошева, славног Петра Цетињског….Тих дана вођена руком Творца на Његоша бејах упућена ♥…знаци су били јасни и упућивали су на 31. октобар, на Лучиндан, на дан кад се владика Раде вазнео на Небо 1851….на дан посвећен слави његовог стрица Петра Првог Цетињског..Тих дана , пре двадесетак година на Цетињу прочитах на зиду једне куће : Србе на врбе !..Болео ме раскол међу Србима…Свакодневно одлазих на јутарњу молитву у манастир цетињски све на Његоша мислећ који тим дворима хођаше…..на његову Лучу Микрокозма ..на његову вазда присутну бол и тугу која ме је увек дотицала као птица ластавица ♥….Онда пођох на Ловћен, небу под облаке…где почивају свете мошти Његошеве…Са собом сам понела свеће….Прислоних свеће уз камење ловћенско поред страшног маузолеја и у тајности их запалих…помолих се болна за вољеног Његоша јасно осећајући Свету силу .♥…….Нека буде што бити не може…кроз сузе шаптах …осећајући да дан 31. октобар Лучиндан (Светозаран дан) носи у себи нешто важно..можда и судбоносно за наш Србски Род …и да нас се упозорава да будни будемо за тај час….кад и како не знам…ал се молих уз Његошеве скуте да се браћа измире …♥ Знаци су јасно били испољени кроз имена Лука, ВУКица, Петар, Луча, Цетиње,.. велико се у малом пресликавало…било је видљиво тајанствено и тајинствено ♥ Испричах ово све и Спасоју Влајићу чије књиге Луча, Наум и Светлосна формула вазда читах и носих са собом…♥ помолисмо се за спас Рода нашега у све векове векова… да се из таме у Светлост вратимо…♥