Верица Стојиљковић: Плавозелено
Руди зора, ено,
Смеши се брдо планине снено
Купан му зрацима цели врх… и
Винемо се међу висине плаве
И облетимо ,,пола,, сунчаног круга.
Тамо иза времена овога, угледа се
Слика другачијег небеског свода.
Прозрачност ову земљу краси
Корак дуг и лак и мисао брза реч је
А вода елемент којим се… хода
Ветар другачијег звука је
Месец беличаст, већи од знаног,
Шета небом ноћним што то и није
Даном се звезде видети могу
И путеви којима се крећу
И тако је лако
Ухватити се за руке у коло
Што у ваздуху игра се…
И смех ори се…
Оно што исто бива
То Срца жар је жива
Упаљеног вечитог плама

