Мушка и женска душа, бит и сушт раздељена је како по вертикали тако и по хоризонтали на две самосвојне целине које су расејане по овостраним и оностраним пространствима, међу светове, сазвежђа и звездана јата. 

Мушка и женска целина-пловина траже се увек изнова, кроз многе светове и животне токове.

Када се нађу и препознају те две целине душе, бити и сушти, тада се међу њима роди божанска љубав која превазилази све препреке у свим световима и, бива јача од смрти.

Поливина душе и сушти Човека тражи половину душе и сушти Човечице, да се споје, те да се из њихове божанске љубави, из њиховог спајања по вертикали и хорозонтали, обухватајући и прожимајући сва њихова видљива и невидљива тела, роде нове божанске душе, нови богови и нове богиње.

Сваки Човек од Праискони трага за својом двојницом Човечицом, као што и свака Човечица од Постања трага за својим двојником Човеком.

Ниједна љубав у Васељени не може се ни мерити ни поредити са љубављу између Човека и Човечице – то је љубав између Бога и Богиње!

Сретен Шуљагић:  Портрет Песника Вилењака

(У вечерњи час, на Истеру, 14. листопада 7526.)