Ми смо песнички и вилењачки Звездани Род.

Ми дишемо и живимо поезију.

Поезија је нама у крви и генима, у нашем светлосном запису.

Јер, поезију могу да стварају само самосвесни и самобитни, пробуђени и освешћени појединци и родови.

Поезија је разговор са Боговима и Богињама, са вилама и музама, са светлим бићима из Вишњих светова.

Сваки расни Бели Србин јесте песник, и свака расна Бела Србкиња јесте песничка вила!

Тај дар немају други родови, други народи.

Зато ми и јесмо Звездани Род!

У србској поезији сачувано је свеколико србско предање.

Сачуван је ведски србски језик.

Сачувана је србска ведска душа.

За расног Белог Србина није битно шта има а шта нема, већ ШТА ЈЕСТЕ!

Бели Србин је ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ.

Имање и немање је за ниже расе, за паразитске и рептилске расе.

ОНАЈ КО ЈЕСТЕ, И АКО НИШТА НЕМА – ОН ЈЕСТЕ!

ТВОЈЕ ЈЕ САМО ОНО ШТО ЈЕСИ, ЈЕР ЋЕШ ЈЕДИНО ТО ПРОНЕТИ КРОЗ СВЕ ОВОСТРАНЕ И ОНОСТРАНЕ СВЕТОВЕ.

Док све што имаш – имаш само накратко, у једном тренутку пролазности, а потом – ништа немаш!

Не живите свој живот ЗА ИМАТИ, већ ЗА БИТИ.

Кад досегнете тај ступањ свести, тада сте се већ сврстали међу Богове и Богиње.