Кад видим да Србин и Рус разговарају на енглеском, осећам се бедно!

Ако већ Србин не зна руски, а Рус србски, онда је боље да свако од њих говори на свом језику, макар се и не разумели посве и у свему, него да користе језик наших душмана.

Но, сигуран сам у једно: ако Србин говори из срца и душе изворним србским језиком, и Рус изворним руским језиком а из срца и душе, они ће се, заиста, и разумети.

Када говоримо речи из срца и душе, тада ће нас разумети и онај који не зна наш језик, јер ће осетити титраје и трептаје, светлосне импулсе и оностране фреквенције нашег бића и суштаства.

У то сам се у још у раној младости уверио када сам боравио и радио у Немачкој.

Вршио сам опит (експеримет) са пријатељима Немцима.

Причао сам нешто на србском, бирајући изворне србске речи и изговарајући сваку реч срцем и душом, а потом сам их, на немачком, питао, да ли су разумели.

Рекли су ми, да су већину разумели, а онда су ми – на немачком – препричали скоро све што сам им на србском испричао.

Ако нас већ Немци разумеју – када говоримо срцем и душом – који нису од Рода нашега, онда можете замислити како ће нас тек Руси разумети који су један Род с нама!

Докле ћемо се држати неких туђица као пјан плота, кад нас управо те туђице удаљавају од нашега Рода!?

Сви који су од нашега Рода користе реч тисућа, а ми се, попут богаља, држимо рогобатне туђице коју чак и неправилно изговарамо!

Хиљада је изворно илада, а ми смо је, тобож, посрбили, па изговарамо хиљада!

Лепша је, богатија, милозвучнија, сликовитија и суштаственија тисућа од хиљаде!

Неки пјани србски трговци преузели су ту реч од Цинцара, па је потом снобовски, и потуљено, убацили у србски језик!

И још нешто, веома битно!

Нема кроатизама, већ су све то изворне србске речи, преузете из ведсрбског језика, које су присвојили неки душмански назови народи!