Питаш ме, сине, да ли је време благослов или проклетство. Не могу ти ја одговорити на то питање. Сам ћеш добити одговор ако дочекаш да одбројиш године које су ти додељене. До тада, свакога дана у огледалу посматрај своје очи док стариш и бори се да у њима задржиш онај сјај које су имале када си се први пут заљубио.

Знам, знам! Рећи ћеш ми како их се не сећаш, јер ти је тада било важније како си очешљао косу и да ли ти је кошуља била добро испеглана. Журио си на састанак. Она те је чекала. Ниси имао времена за своје очи, већ само за њене. Осећао си се благословено док је она у својим очима носила тебе, а проклињао си и себе и друге када си из њених очију нестао.

Ето тако, сине мој, време ти је везано за љубав а љубав за очи. Запамти ово, благословен је само онај човек који дочека дан своје смрти са љубавним сјајем у очима, а проклет онај који умре пре своје смрти, јер је на своје очи заборавио. Сада иди, сине, време је у теби.