ИЗ ВИЛЕЊАКОВЕ ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ

 

Никада се нисам слагао са својим духовним пријатељима који говоре, да смо сви ми једнота, чак и са бићима таме и зла!

Како могу светлост и тама, љубав и мржња, добро и зло, богови и звери бити једнота?!

Ту нема никакве једноте у Творчевој Стварности, већ та једнота постоји једино у искривљеним умовима и искривљеној свести оних који о таквој једноти говоре.

Ја јесам за једноту, али за једну божанску једноту која превазилази и надилази све умишљене и лажне једноте људи палих у омају и опсену овога света.

Давно сам се заувек разишао са некима од тих с којима сам се у младости дружио, јер сам схватио, да су они у магијама и иулизијама лажних индијских учитеља, чим тако тврдоглаво заговарају једноту које нема нигде у Творчевој Стварности.

Моја једнота јесте једнота Белог Србства и Белих Божанстава, а све друге једноте јесу чиста илузија искривљене свести и искривљеног ума.