Неко је већ рекао – не би било рата деведесетих да пре тога није дошло до културног пада осамдесетих. До краја седамдесетих готово и није било шунда од музике а од тада креће све више да се појављује у медијима. Музика је изгледа лакмус папир за стање у нашем друштву у последњих тридесетак година. На жалост народ који живи на селу слуша ту врсту музике.

Не знам како је у граду, претпостављам исто. Ни близина природе не може да отргне људе од те пошасти. Мене чуди да се та музика слуша иако постоји избор. Не може се рећи да је наметнута кад може да се промени станица, програм а тек на интернету има велики избор музике. И мени та врста музике смета задњих неколико година.