Јутро своју светлост меку

баца на постељу од цвећа .

Неке кривудаве реке зором теку.

Плаветнилом бескраја влада тиха срећа.

 

Не зна јутро куд га време носи

на крилатој птици .

Снохватица преде у крику сове .

Испод старог пања рађа се

нова сенка лептира .

Волим све твоје грмљавине у праскозорја руменог хоризонта.

Добро вам ово октобарско праскозорје.