Песниче, Постоји тај свет, свет светлости, љубави, лепоте и поштења, свет без туге, патње и боли… тај свет је свет мира, благостања, одмора и нирване…. али том свету недостаје само једна ствар … СТВАРАЊЕ….

Парадокс је да само у свету подела, дуализама и наше расцепљености… стварамо услове да… доносимо одлуке…. ми тек тада покрећемо и стварамо слике будућих светова…

Сви светови имају своју сврху и смисао… ни једног света се не треба одрицати…

Пошто се ја бавим кошарком ево примера… утакмица је период стварања… борбе… надметања… витештва… полувреме је мини одмор, и припрема како “ући“ поново у утакмицу… почињемо да користимо нову и мудрију тактику… једноставно добили смо искуство у првом полувремену… упознали смо противника… извукли смо поуку шта је било добро а шта треба да се мења… све ово је повезано… једноставно једно од другог зависи… зато су сви светови наши и ови видљиви и они невидљиви…