У такво ћемо праскозорје
једног јутра или сутона једног
иза овог света опсене и омаје
поћи једном сви до Рода истине
прескочићемо варке и илузије
и видети своју земљу каква јесте
и видети свој живот у кругу
како тече световима и траје

и једном у једном трену
на једном месту сви бићемо
и тада звезда родиће се нова
она што увек је у нама жива
што чека да је се сетимо
јер све већ постојало је
и постоји само ми овде
мислима заробљени на њу
заборавимо