Руне   јат – “Я”,   “Ај” – а,    “Аз” – “А”   по својој мери звучности су у сагласности, али по реакцији су супротне.

Енергија улжена у ове руне релативно је мирна, није оштра.               

 Енергија доводи свест у акцију и доводи размишљање у правац кретања. Може се рећи да су те руне егоистичне, оне су јединичне и не толеришу много.

По свом карактеристичном начину понашања, те руне треба да буду негативног дејства, али су позитивне на почетку.

Значи, кретање које долази из тих руна је позитивно, а затим мења угао усмерености. Али ти аргументи не доводе до било чега, ако не узмете у обзир чињеницу да су ове руне појединачне иако се врло често користе у комбинацији речи и слика.

У чему је ствар? Зашто, када су појединачне, скоро су негативне и усмеравају своје дејство у Его. У Свест. И покушавају да управљају.   

Ове руне се не намећу у свемиру без формирања речи, без смисла о тој суштини.  

„Я“ – јат, то је свест одвојености, изопачене свести, која води на погрешан пут.

Руне се доживљавају у простору као сортиране енергије које изазивају одређену жељу, дејство усмерено на преображење енергетских токова. Рецимо уложене заштитне руне које су дизајниране да штите простор или неку ствар или чак човека – те енергије се налазе у пољу и претпоставимо да су негативне. Мисао или било које друго поље жели да продре у човека као непосредно виша енергија,  а руне ће почети ове негативне енергије једноставно да трансформишу, мењају фокус, циљ. Руне у овом случају делују несвесно, једноставно је то њихова поставка.

Просто неке енергије организују друге, у томе је њихова суштина. Тако би требало да буде.

Знање одређује жеље. Жеља испуњава и усмерава вољу. Овде нема свесности, овде просто једна енергија мења другу. Јака је енергија која мења. У овом случају високовибрациона енергија увек може да промени нижу.

Руне “Я” –јат,  “а” –ај ,  “А” – аз ,  сагледане су апсолутно довољно, али је њихова перцепција свести прилично себична. Али, ако се користите са другим рунама, онда добијамо јаче усмерење.

ЯРКО “Я” –јат лично “Р” – светлост. Као мала енергија. О – вечност.      

  У овом слову  је уложено разумевање јаркости светла. Али мало тога је постављено у разумевање личног “Я” у светлу, што свест доживљава само као команду. Задатак који је неопходно извршити.

Руна не може сама по себи да измени енергетски ток, он је увек константан и потчињава се правилу.

Очување Енергије. Све је увек сачувано што има правилну форму. Облик руна је правилан и има тачну структуру. Онај ко разуме како у свакој руни теку енергије он схвата и покон универзума, мудрост и слику универзума.

Свако има своју праксу. И своју свест бића.

Руна “Т” је тврдо, земља је тврда, материја је тврда. Чврстина карактера, његова отпорност је дефинисана тврдоћом. У овој руни енергије имају неоптерећену основу, која преображује енергију која има ослонац- Линију . Линију стремљења.

Руна “И” је та која спаја било које линије и превазилази препреке, две линије “И” превазилазе моћније препреке. Звук руна је другачији. Рецимо реч идол треба писати једном линијом, и дужи је звук две линије – наредба.

Руне људи доживљавају као нешто мистично, усмерено на познавање магијских речи.

Реч је, пре свега, пренос мисли на даљину уз помоћ звука или слике (телепатија).

Раније, људи су на земљи предавали своје мисли уз помоћ слике на даљину. Научити телепатију није било тешко. Само је требало имати способности, а оне су биле присутне код свих.

Многа деца комуницирају између себе телепатски у малолетнем узрасту до око три године. Руне саме по себи, већ носе у себи слику и састављају дефиницију речи, само треба бити у стању читати их, бити у стању да се чује звук и правилно га изговорити. Све се научи поређењем.

Рецимо ми чујемо звук “Ж” –Живот, Жив. Наша перцепција види овај звук изузетно добро. Он је свестрано усмерен на све стране и добија веома добро енергију простора.

Овај звук је звук живота, живородећи.

Реч Жива “Ж“ – живот и везано дуго „В“ – ведају.

Живот веда Жив, добра реч. „Х“ –хер, два пресечена „И“ како би затворили пут енергија.

Х – руна затвара одсуство даљег кретања. Све у овом животу је предвидљиво, увек је могуће одредити два тока, два усмерења. Сваки ток носи нешто одређено.

Али, када се два тока секу дешава се то да две енергије почињу да теку, стварајући сазвучно звучање.

Све је у односу количина енергија у тим токовима. Жеља присуства овде у потпуности недостаје. Заустављање покрета и почетак новог кретања, када се два тока споје у један ток дешава се повећање тока, ток постаје један.

То је важно да се схвати. И сасвим је добро ако ови потоци допуњују једни друге. Реч хрен у овом случају је туђинска реч коју су променили. Променили су јој вредност, заправо – хрен – буквално значи добра светлост, водећи нас (народ).

Руне се доживљавају као нешто природно и стварно. Људски мозак види руне лако и слободно. Неуронски ланац веома лако управља рунама, види их  и човек који зна све руне, лако чита словенски текст, он је флексибилнији у размишљању. Његову свест подиже цео неуронски ланац и осећа се слободније него са ћириличним писмом, које обухвата размишљање.     

 Све узети буквално, наравно не вреди, код различитих људи све се дешава на различите начине.

Руна јат “Я” се перципира достојније у суптилном телу у читању речи са рунама “Т” , “П” „Р“. Изненађује да речи на “Ря” и сличних да готово нема у руском језику. Али, Светло и “я” у читању речи је заиста ретко, тако што је човек одувек сматран као створење светла и раније, тамни људи таквог исказа једноставно нису постојали.

“Ря” то је супер светли човек просветљене свести. Посматрано свешћу само са те тачке гледишта. Све је релативно, све је стабилно, све се понавља . Човек доживљава руне као нешто магијско и идолизује их само будала. Суштина је у томе да су руне једноставно алат који је у стању да подржи свест и биле су првобитно креиране Боговима за изражавање осећања, емоције и мисли.

 Руна “Я” је настала много касније као неопходност јер Богови себе нису могли да карактеришу као почетну личност. Њихови умови су много виши и повезани у један ланац перцепције света.

Људи себе карактеришу као личности. Имају духовну свест, одређено искуство и основу.

Зато је Души потребно искуство за свест о својој личности и стицање силе у свету Јава.

Руна “Г” се на прави начин доживљава као нешто правилно што има прави угао.

Али, ако спустимо линију на доле, добијамо руну Л, раније се она писала управо на тај начин. Љубав. Лаж .

Анализирајмо реч ЛАЖ.  „Л“ – Љубав,  „Ж“ – Живот,  чује се мекоћа.    

 Лаж се у почетку доживљавала као Љубав вечности живота па, то је суштина живота. Дакле, и овде је искривљена мисаона слика – Лагање -Превара.     

 Све је тако како јесте. Љубав и лаж иду руку под руку јер истински волећи човек прихвата љубав без мука. 

Води љубав без мука.

А тамо где постоји лаж, ту је искривљена љубав.   Тамо је Бол веома јака. Бол од губитка лажне љубави побеђује душу и мења веома болно суштину.

Руне, магови доживљавају као нешто природно, и прави маг у рунама никакву магију не осећа, За њега је то обичност. Онај ко је тек ступио на пут знања, наравно, односи се према Рунама, не као према нечем магијском.

Богови се односе према рунама као према инструменту преноса мисли. Мисао има моћну форму тек након што се усмери у одређене границе. Енергија добија форму само у границама и започиње свој сјај.

Аура Руна је инструмент утицаја на простор.

У аури се садржи та информација о знању. Информација је у суштини информација, која се односи на одређени пут.

Све је релативно и све утиче, овако или онако, једно на друго.                    

 Слог има објективност и није увек јасан.

Речи се деле на слова, на звуке, на руне које имају своје обрисе у простору. Свака идентификује другу. Способност да чита руне има свако, али не познаје свако суштину оцртавања руна и њиховог енергетског тока звука.

Када је руна нацртана правилно, иде звук на више равни.

У суштини, онај ко чује духове може лако да чује и руне.

Пре тога је довољно само да се поново одозго наметне енергија са циљем и поћи ће звук – Звук руне.

Управо тај звук и има суштину.

Ако напишемо звуком онда добијамо реч записане руне.                                     

 Ако у сваки чвор улажемо руну, вежемо то у чвор и уложимо у њега енергију руне, онда можемо да чујемо цео текст који је сачуван у времену и у простору.

Довољно је превући прстом по чворовима и ми ћемо јасно чути речи, ако ставимо руку доћи ће слика о чему је тај запис.

То су користили магови прошлости зато што су имали те способности.     

 Али сви Словени првобитно имају те способности да чују танак свет и да га виде.

У високим вибрацијама ове способности код свих Словена се буде.        

 Остаје толико времена, у суштини само да се преживи зима и онда крећу веома високе вибрације. Словени се постепено развијају у фазама. Васкрснуће способности светлих људи.

Насатвиће се….

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –