Владан Пантелић:Љ у б а в


Усамостанио сам се вечно стваралачки

У прекрасној Тијанији унутарњој

Где се рађају посвећују и стварају

Велики Витези Праисконог Реда

 

О како је лепо и моћно бити витез!

И како је лакашно ходит по ивици!

Када ти кроз груди тече река-Љубав

Кад ти Сила игра од стопала до главе

И кад имаш жарне очи од драгуља

 

Буди потпуно искрен и истинољубив

Посматрај дуго себе и јасно разлучи

Да ли си врућеврелокрвно биће

Или су ти крвца ладноледнокрвна

 

Утихни шум одлучи! безгласно шапући

Најмоћну басму у свим световима

(Ова басма – ове речи – то су Богови!!!)
Која приводи Светиљци и Лепоти

Неосвешћене и осветољубиве дубине:

 

Творац Љ у б а в Безкрај Вечност Светлост Душа Свет Живот Дух Свест Тело Мудрост Мир

Радост Склад Срећа Знање Лепота  Доброта Самилост Храброст Благодарје  Истина Чистота

Воља Снага Песма

 

Созерцање Васкрсење

 

С т в а р а њ е

 

 

Постави коментар