ИЗ ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

Што човек више одмиче на унутарњем духовном путу, све јасније види несавршенство људског рода.

Уистини, посматрамо ли збивања и дешавања око нас из самосвесног унутарњег бића а са божанског становишта, видећемо да је људски род далеко, и све даље, од било каквог савршенства.

Штавише, човечанство се, одавно, креће супротним и опречним смером у односу на само савршенство.

У младости сам имао илузију (али само илузију!), да се човечанство креће ка савршенству, док сада јасно видим, да су многе друге – животињске – врсте на вишем ступњу од људскога рода.

Човечанство је тренутно у фази дебилизације, кретенизације и потпуне дегенерације.

Ако се настави тим смером, човечанство убрзо неће имати никакве самосвести и никакве свесности.

Људи ће бивати безосећајнији и бесловеснији од многих животињских врста.

Ово је време када се јасније него игда види свеопшта дегенерација свих народа, свих родова и свих човечанских и људских раса на Мидгарду.

Људски род је постао безосећајнији и крволочнији и од неких предаторских, зверињих и рептилских врста.

Мањина светлих и божанских душа инкарнираних на Мидгард-земљи, а у Беломе Србству, водиће свети рат само за лично спасење, јер неће имати ни снаге ни времена да води свети рат за спасење свеколиког људског рода.

Људски род је толико дегенерисан, толико је дубоко зашао у таму, да је, напросто, и самим Белим Божанствима немогуће да било шта учине за спасење свеколиког људског рода, но ће само припомагати појединцима, мањини светлих и божанских душа, да изиђу из тог рептилског вртлога самсаре, бесмисла, безнађа и ништавила, те да се узнесу на више, божанске ступњеве присуства и стварања.