Како проширујемо властиту свесност унутар Творчеве Свести, тако и властити живот проширујемо.

Скучена и тескобна свеснот, чини и наш живот скученим и тескобним.

Када бисмо властиту свесност проширили до граница Творчеве Свести, тада би и наш живот био усаображен са Творчевим Животом.

Ако умишљамо да смо јадни и ништи, онда ћемо уистини и бити јадни и ништи, а биваћемо и све јаднији и све ништавнији.

Космички паразити и гмазови већ тисућлећима и еонима сужавају наше поље свесности – а то и даље убрзано чине –  тако да ћемо – уколико се не пробудимо и освестимо –  ускоро постати посве јадна, бедна, ништавна и бесвесна бића.

Творац је у Стварању нас створио боговима и богињама, господарима световима и васељена, а не јадним и бедним, скоро бесвесним бићима.

Ми живимо не само на земљи закривљених огледала, већ и у Свемиру закривљених огледала.

Слика коју на звезданом небу видимо није истинска слика, није Слика Творчевог Стварања, већ лажна слика коју су створили космички паразити и гмазови, а ту лажну слику они нама представљају као Истинску Слику Творечевог Стварања.

Стварност, Творчева Стварност, налази се, гле! с ону страну искривљених и лажних огледала, с ону страну лажних слика лажног света и свемира.

Ми верујемо у ту лажну слику света и свемира зато што је наша свесност толико скучена и тескобна, те више и не можемо ни да наслутимо да је Творчева Стварност негде тамо иза свих копрена, овоја и омаја лажног света и свемира.

На сужавању наше свесности, већ тисућлећима и еонима, даноноћно, и без предаха, раде космички паразити и гмазови преко лажних религија, философија и наука које нама намећу још од најранијег детињства.

Песнички речено, ми живимо на земљи лавиринту и у свемиру лавиринту, а за излазак из тог паразитског и гмазовског лавиринта нема ниједног пута по хоризонтали, већ само вертикални пут, пут навише ка Творчевој Стварности и Свести.

Проширујмо своју свесност унутар Творечеве Свести, проширујмо је заједно са Творцем у Бесконачности и Вечности!