Далек је за ме тај рај,
Далеко је моје море.
Души немам дуго смирај,
Недостају ми оне горе.

Туђ сам свуда, вазда сам,
Но никад пјесме не фали.
У срцу ми још живи сан
О обали о коју се распршују вали.

Скривена са свих страна,
Бока мила спокојно спава.
Доиста је невјеста Јадрана,
Љепотица крај мора плава.

Далеко је Бока драга,
Иза оних црних планина.
На души ми оставила трага,
И чека к’о отац блуднога сина.